Na žalost, i pored moje velike želje i ambicije da ovaj blog bude pisan na dve jezika, neće ići. 

Pokazalo se da mi je to zaista prevelik zalogaj i da ga ne mogu sažvakati. Ne mogu pobijediti ono što je momentalno jače od mene. Mentalni zamor i psihičko naprezanje je preveliko da bih mogla pisati istovremeno. 

Cilj sa blogom mi je pisanje i izražavanje osjećaja u trenutku a svako naknadno pisanje o nečemu što je prošlo mi nije ista stvar u emocijama. A stvar je da ono što osjetim napišem odmah i prenesem emociju a to ne mogu raditi dva puta na dva jezika. Izmori me i izgubim koncept a i koncentraciju. Zato nastavljam pisanje na švedskom a naše ostavljam po strani za sada.

Možda nekad u nekoj budućnosti budem dovoljno spremna za piskaranje na više načina ali za sad ne ide. 

I zato ne kažem zbogom zauvijek nego samo do viđenja ❤️.

  @-}-- Esma @-}--